Psalmi 13:1-2 Dokle ćeš me, Gospode, sasvim zaboravljati? Dokle ćeš odvraćati lice svoje od mene? Dokle ću se domišljati u duši svojoj, mutiti se u srcu svom dan i noć? Dokle će se neprijatelj moj podizati nada mnom?

Jeremija 15:17-18  . . . Zašto bol moj jednako traje? I zašto je rana moja smrtna, te neće da se isceli? Hoćeš li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana?

Jeremija 20:7 Nagovarao si me, Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jači od mene i nadvladao si me; na podsmeh sam svaki dan, svak mi se podsmeva.

Jona 3:10-4:9 I Bog vide dela njihova, gde se vratiše sa zlog puta svog; i raskaja se Bog oda zla koje reče da im učini, i ne učini. A Joni bi vrlo nedrago, i rasrdi se. I pomoli se Gospodu i reče: Gospode! Ne rekoh li to kad još bejah u svojoj zemlji? Zato htedoh pre pobeći u Tarsis; jer znah da si Ti Bog milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaješ se oda zla. Sada Gospode, uzmi dušu moju od mene, jer mi je bolje umreti nego živeti . . . Dobro je što se srdim do smrti.

Plač Jeremijin 3:1-26 Ja sam čovek koji videh muku od pruta gneva Njegovog. Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo. Samo se na me obraća, obraća ruku svoju po vas dan. Učini, te mi ostare telo i koža, potre kosti moje. Zazida me, i optoči me žučju i mukom. Posadi me u tamu kao umrle odavna. Ogradi me da ne izađem, i metnu na me teške okove. Kad vičem i vapim, odbija molitvu moju. Zagradi puteve moje tesanim kamenom, i prevrati staze moje. Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji. Pomete puteve moje, i razdre me, i uništi me. Nateže luk svoj, i metnu me streli za belegu. Ustreli me u bubrege strelama iz tula svog. Postah podsmeh svemu narodu svom i pesma njihova po vas dan. Nasiti me gorčinom, opoji me pelenom. Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo. Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro. I rekoh: Propade sila moja i nadanje moje od Gospoda. 19 Opomeni se muke moje i jada mog, pelena i žuči. Duša se moja opominje bez prestanka, i poništila se u meni. Ali ovo napominjem srcu svom, te se nadam: Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrđa Njegovog nije nestalo. Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja. Gospod je deo moj, govori duša moja; zato ću se u Njega uzdati. Dobar je Gospod onima koji ga čekaju, duši, koja ga traži. Dobro je mirno čekati spasenje Gospodnje.