1. Imate snažan strah od izdaje ili čina napuštenosti od onog ko tvrdi da vas voli. Više – pogledajte prvu tačku.

2. Horor prošle traume vas toliko muči da vaš um bez vaše volje uporno čvrsto spaja kao sijamske blizance ljubav sa kriminalnim zlostavljanjem.  Više

1. Napušteni/Izdani

S obzirom na fundamentalnu prirodu straha objašnjenu na početku, savršeno je razumljivo ako vas duboke rane nanešene ljudskim manama poplavljuju strahom da bi Bog mogao da vam učini slično.

Strah je samo emocija. Ne mora da uništi naš život. Međutim, mnogi od nas svesno ili nesvesno po navici zaziru od prihvatanja stvarnosti Božije ljubavi jer se plašimo da se naše visoke nade ne sruše ako nas Bog eventualno napusti. Iza ovoga krije se iracionalan strah da je Bog sličan grešnim, slabim ljudima. Ovakav strah je apsurdan kao strah da bi Bog mogao da nas seksualno zlostavlja. Ali strahovi ne moraju biti razumni pre nego što počnu da nas progone, a popuštanje strahu drastično snižava kvalitet našeg života.

Moja prijateljica ima divno zajedništvo sa Bogom, ali, umesto temelja te veze postavljenog na tvrdoglavoj veri u Boga, zavisilo je od emocija i dramatičnih susreta sa Bogom. Eventualno, neprijatno iskustvo uzrokovalo je strah da je Bog napustio, i njena panika isušila je svu spobosnost da oseća Božije prisustvo ili čuje njegov glas. Umesto smirivanja pomoću vere u Božiju zakletvu da nikada neće napustiti nijednog od nas, njena panika je samo nastavila da raste izostankom toplih osećanja uprkos njenim očajničkim molitvama i postom za znak da je Bog i dalje bio sa njom. Nije joj palo na pamet da je vređala Boga tražeći da dokaže da nije lažov, ali upravo to je činila.

Sve dok naša vera ne počiva na Božijoj stabilnosti i integritetu, i umesto toga je manipulisana površnim osećanjima, mi smo vrlo ranjivi po pitanju obmane, jer iako naš duhovni neprijatelj ne može da promeni moć krsta ili karakter Boga, taj varalica lako može da manipuliše našim osećanjima.

U Bibliji nećete pronaći mesto gde piše da možemo da se nemarno odnosimo prema Bogu jer će nas on eventualno obasuti otkrivenjem svoje ljubavi. Naprotiv, Bog u svojoj Reči više puta preklinje da ga tražimo da bi on odgovorio. On će se približiti nama pod uslovom da se mi približimo njemu (Jakovljeva 4:8). Ovo je od tako suštinske važnosti ka iskrenom poznavanju Boga da to Biblija ponavlja ponovo i ponovo. Za neke od primera, pogledajte Nastavite da tražite Boga otvorenim umom.

Naš Gospod toleriše hrišćane mlade u veri kada stave svoju veru u emocije, ali eventualno svi moramo da odrastemo i naučimo da živimo po pukoj veri. Ako bi Bog nastavio da nas obasipa osećanjima, to bi nas samo činilo duhovno slabim i ranjivim.

Ne shvatajući ovu fundamentalnu duhovnu istinu, ova draga žena patila je godine verovanja da je Bog napustio, dok konačno nije došla k sebi shvativši da Bog nikada ne napušta one koji ga žele i da je bezrazložno mučila sebe godinama ne prihvatajući ovu činjenicu.

Svaki hod sa Bogom je jedinstven, ali iako ga neki započnu medenim mesecom sa Bogom, sve nas eventualno stignu prepreke u vidu sumnji i strahova. Tada je naš izbor da li ćemo da ustuknemo ili dorastemo izazovu, i herojski nastavimo da tražimo i služimo Bogu bez obzira na sve. Nagrade su velike za one koji odaberu poslednju opciju.

Užasno je podnositi strah, ali popustiti strahu je mnogo gore. To je kao predavanje oružja našem jezivom ali nenaoružanom neprijatelju, tako da ne samo da mi ostajemo bez oružja nego smo naoružali sopstvenog neprijatelja. Moramo da probijamo kroz svoje strahove – da uzmemo natrag svoje oružje podsećajući se da Božija ljubav njega čini vernim, bez obzira na težinu naših strahova.

Jevrejima 13:5  . . . jer je on rekao: "Neću odstupiti od tebe, niti ću te ostaviti".

Bog nikada ne laže. Jedna jedina Božija izjava je sve što je potrebno da postane apsolutna istina. Međutim, iz saosećanja prema našim slabostima, gornji citat je snažno sročen na grčkom. Moja verzija Biblije sročila je ovako “. . . Neće, neće, neće te ostaviti ni na koji način, niti te napustiti, niti razočarati . . .” Ovako je napisano jer stih sadrži trostruku negaciju.

Razmislite o tome koliko je koštalo našeg Gospoda da nas spasi od pakla. Naš razuman i odlučan Gospod neće odbaciti sve što je uložio u nas kada put postane težak. Ako je otišao do krajnjih granica kada smo bili njegovi neprijatelji koji nisu želeli ništa da imaju sa njim, neće nas napustiti sada kad želimo da nam bude prijatelj.

Jevanđelja obiluju pričama o običnim ljudima (zapravo, često prezrenim ljudima) koji su postali duhovni heroji i osvojili i Isusovu pohvalu i večnu slavu odbivši da budu pokolebani frustrirajuće teškim pokušajima da privuku Isusovu pažnju i/ili čak kad je delovalo da ih je Bog napustio ili osudio (za kratku, inspirišuću listu pogledajte Nepokolebljivi). Bog vam je posvećen i želi da vaše ime bude dodato Dvorani slave.

Bog ne traži od nas da ga slavimo zbog svog ega (blesavo je pomisliti to o Bogu kome niko i ništa nije potrebno!). Niti je u pitanju puko produbljivanje naše ljubavi prema njemu (koliko god je to korisno za nas). Slavljenje produbljuje našu svest o Božijoj beskrajnoj ljubavi prema nama.

Izražavanje naše ljubavi i zahvalnosti Bogu otvara vrata našeg srca. Otvoren ulaz dozvoljava ne samo da scene i zvukovi izlaze već da ulaze. Što smo otvoreniji prema Bogu, to smo otvoreniji njegovim brižnim šapatima, i, bez obzira koliko nam to dosađivalo, psihološka činjenica je da što više slavimo Boga, to otvoreniji prema njemu postajemo.

Kada mnogi ljudi pričaju o ‘ljubavi’, zapravo govore o stvarima koje prevrću Božiji želudac. Da su iskreni, ne bi pričali o ljubavi već o iskorištavanju. Sramno pretvaraju reč u perverziju dok ne postane totalno suprotna onome što je Bog. Oni su manipulatori koji podmuklo koriste tu reč u pokušaju da sakriju svoje prave namere, da iskoriste osobu za sopstvene sebične ciljeve.

Bog je apsolutno drugačiji. On je veran. On vas poštuje. On želi najbolje za vas. On je tako nesebično posvećen vašoj dobrobiti da bi žrtvovao sve za vas – zapravo, već jeste. On saoseća sa vama tako duboko da vaša sreća na duge staze njemu znači sve, i vaš bol je kao koplje kroz njegovo srce. Iako je on uzvišeni Gospod, iz ljubavi se ponaša kao vaš sluga. Vi mu značite sve.

Ako ste podneli tragedije zbog kojih zazirete od reči ljubav, prosečna osoba neće razumeti, ali Bog razume.

Iako u nama postoje stvari slične Bogu, to su samo blede senke našeg veličanstvenog Gospoda. Za razliku od nas, on je čist i savršen u svakom smislu, sa zapanjujuće superiornim sposobnostima. Međutim, moramo znati da ono što je za nas učinio kroz Hrista znači da nije strašan, sebičan, niti neko kome se ne možemo približiti. Njegova superiornost ga samo čini još divnijim i vrednim poverenja.

Sama činjenica da smo ograničeni znači da ne možemo shvatiti veličinu nedužnosti i toplinu osećanja beskrajnog Gospoda. Poput razumevanja veličine poznatog svemira, što je naše razumevanje veće, to više shvatamo koliko je zapanjujuć, dok divljenje ne postane sve što možemo da činimo.

Ograničenost našeg uma je uveličana strašnim efektima naše grešnosti. Ovo utiče na sve nas, ali mali broj nas spremno je da prizna koliko nas ovo suštinski menja. Ako neko ne bi znao ništa o drogama, ne bi želeo da ubrizga heroin ništa više od vakcine protiv tetanusa. Međutim, nakon nekoliko puta, želja za još bi zauvek ostala utisnuta u njegovom mozgu. Isto je sa grehom. Svaki tip greha u koji smo se ikada upustili kalja nas željom za još, makar povremeno, sve do kraja naših života – čak decenijama nakon uspešnog slamanja navike. Nakon što svest jednom razvije ukus za greh, svaki ljudski pokušaj u ljubavi je konstantno kaljan iskušenjem da se upustimo u požudu, zavist, sebičnost, lenjost, odbijanje da oprostimo i slično.

Još jedan faktor koji nas sprečava da spoznamo punu lepotu božanske ljubavi su ograničenja prisiljena na nas grešnošću ljudi koji su imali značaj uticaj na razvoj naših osećanja i očekivanja. Bez namerne, radikalne i dugotrajne intervencije u odraslom dobu, značajna iskustva tokom ranog detinjstva nastaviće da imaju poguban uticaj na nas do kraja života na nivou tako dubokom da je virtuelno nedotaknuto našim ogromnim napretkom u biblijskom znanju i razumevanju.

Za uvid u to koliko ovo utiče na našu reakciju na Božiju ljubav, razmotrite našu reakciju na hranu. Jedna doza otrovne hrane bi mogla da učini da do kraja života izbegavamo sve što nas podseća na taj incident, iako bismo u suprotnom uživali. Intelektualno, možemo biti ubeđeni da je određena hrana potpuno bezbedna, a ipak sama pomisao na nju može da stvori mučninu. Kada nas neko tera da je jedemo, to može da nas tera na povraćanje. Problem nije u specifičnoj hrani već o jednom lošem iskustvu sa nečim površno sličnim. Oporavak je moguć, ali zadobijanje ljubavi prema toj hrani bi bio težak put kojim mnogi ljudi ne bi želeli da krenu. Slično tome, mnogi od nas imaju makar jednu fobiju od koje ustuknemo u situacijama u kojima bismo inače uživali i za koje razumom znamo da su vrlo bezbedne.

Isto je sa Bogom i njegovom ljubavlju. Iako ga želimo razumom, možemo instinktivno i nekontrolisano da zaziremo od njega, držeći ga na rastojanju – sve zbog prošlog iskustva, ne sa njim, već sa nečim površno sličnim. Skoro uvek je u pitanju značajna osoba u našim životima koja nas nije volela kako je potrebno.

Kao što je objašnjeno na Možeš da pronađeš ljubav: Šta tvoje fantazije otkrivaju, ništa osim savršenstva i beskrajne božanske ljubavi, podržane integritetom i beskrajnom Božijom moći, ne može da zadovolji našu očajničku potrebu da budemo voljeni. Nažalost, najveća prepreka ka shvatanju neverovatne količine ljubavi prema nama je očekivanje da je Božija savršena ljubav skoro jednako nesavršena i pokvarena kao ljudska ljubav. Čak i najveća ljubav koju možemo da iskusimo van Boga je ispunjena manama i ograničenjima koja bacaju jezivo dugu senku na naše zajedništvo sa Bogom, koja opstaje sve dok ne pronađemo isceljenje. Čak i kada pomislimo da smo konačno oslobođeni od neadekvatnog razumevanja Božije ljubavi, moguće je vratiti se na stari način razmišljanja samo nekoliko dana kasnije.

Neke osobe su blagoslovene roditeljima koji ih nisu seksualno zlostavljali i umesto toga su kontinuirano bili topli, nežni, saosećajni, ohrabrujući, verni i opraštajući. Takvi ljudi su u idealnoj poziciji da razumeju Božiju ljubav, ne samo na intelektualnom već na emotivnom i podsvesnom nivou. Međutim, tužna istina je da je naša prošlost za mnoge od nas prepreka umesto prednost. Naše pretpostavke o Božijoj ljubavi su alarmantno izopačene, istovremeno našim površnim razumevanjem Boga i našim iskustvima sa ‘ljubavlju’ iz drugih izvora.

Ovde se radi o nečemu mnogo većem od jednostavne negativne reakcije na Boga kao oca. Čak i sama reč ljubav može uzrokovati da je neki ljudi izbegavaju, uprkos činjenice da su ovi ljudi u svom srcu zapravo žedni istinske ljubavi. I možda nije u pitanju roditelj, već neko drugi ko je posebno oštetio našu emotivnu reakciju na ljubav. Oni koji se služe stalkovanjem ili nečim gorim da bi pridobili ljude, ne ponašaju se u istinskoj ljubavi. Iskrena ljubav poštuje granice koja osoba postavlja, čak i kada ta ograničenja slamaju srce onog ko voli. Za razliku od većine ljudi, Bogu se potpuno može verovati. Plodovi Duha, (sama suština Boga) su “ljubav . . . milost” (Galatima 5:22-23).

Logično, ako bi Svemogući bio nasilnik, držanjem Boga na odstojanju ne bismo postigli ništa. Međutim, Bog je vredan beskrajne moći jer on nikada ne zloupotrebljava tu moć, već je koristi za našu dobrobit.

Jedan od načina na koji se Bog razlikuje od nas je seksualnost. On je nema, i to je posebno bitno ljudima koji su patili do tačke gde je reč ljubav bolna jer je korištena u kontekstu seksualnog zlostavljanja.

Isus je snažno korio požudu:

Matej 5:27-29 Čuli ste da je rečeno: "Ne čini preljube". A ja vam kažem: Svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu s njom u srcu svome. A ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih, nego li sve telo tvoje da bude bačeno u pakao.

Podsetite se da Isus ovo nije rekao u društvu opsednutom seksom. Govorio je ljudima za koje je promiskuitet bio tako veliki greh da je bio zakonom kažnjiv. (Jovan 8:3-5).

Isus nije licemer. Zaista, on nikada nije grešio:

Jovan 8:46 Koji od vas može dokazati da sam zgrešio? . . .

2. Korinćanima 5:21 Onoga koji nije znao greha [Isusa] za nas je učinio grehom; da mi kroz njega postanemo, pravednost Božja.

Jevrejima 7:26 Jer takav nam je trebao prvosveštenik [Isus] svet, bezgrešan, čist, koji je odvojen od grešnika . . .

1. Petrova 1:19  . . . skupocenom krvlju Hrista kao bezazlena i čista jagnjeta

1. Petrova 2:22 On grehe ne učini i u njegovim se ustima ne nađe prevara.

1. Jovanova 3:5 I znate da se on javio da uništi grehe, i greha u njemu nema.

Sveti Božiji Sin nema požudu. On je apsolutno nedužan. Nadalje, seks nije deo raja.

Čak i ljudi koji trenutno imaju jak libido ga eventualno gube. Postaje intenzivan u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama da bi polako postajao sve slabiji, sve dok ne nestane u sledećem životu.

Marko 12:25 Jer kad ustanu iz mrtvih, niti će se ženiti ni udavati, nego su kao anđeli na nebesima.

Tamo će se naći sva tela vredna raja, i biće poput Gospoda:

1. Korinćanima 15:42-44 Tako i uskrs mrtvih. . . . seje se telo zemaljsko, ustaje telo nebesko. . . .

1. Korinćanima 15:49 I kako nosimo obličje zemaljskoga tako ćemo nositi obličje nebeskoga.

Filipljanima 3:20-21 A naša je domovina na nebu, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako njegovu slavnom telu . . .

1. Jovanova 3:2 . . . Ali znamo da kad se on pokaže, bićemo slični njemu, jer ćemo ga videti kao što jest.

Jedna od sličnosti između tela ljudi u raju i našeg uskrslog Gospoda je nepostojanje bilo kakve potrebe za seksom.

Kao što je već rečeno, korektno razumevanje Božije ljubavi neće magično izlečiti našu emotivnu reakciju. Međutim, bitno je početi odatle, i nastaviti sa približavanjem Bogu uprkos negativnim emocijama. Takođe, osobi je potrebno isceljenje, i puno stranica namenjeno je tome. (Healing from Sexual Abuse). Međutim, intelektualno razumevanje Božijih čistih motiva i kontinuirano prilaženje Bogu je vrlo bitan deo tog procesa.