Oproštenje zahteva naš odgovor.

Zamislimo da je jedna osoba optužena za prebrzu vožnju. Koliko god sudija voleo tu osobu, dužan je da prekršioca zakona proglasi krivim i izrekne prikladnu novčanu kaznu. Međutim, sasvim je legalno da sudija ponudi da plati kaznu iz sopstvenog džepa. Tada je odluka na krivcu da prihvati ili odbije sudijin poklon.

Međutim, još jedna stvar mora biti uzeta u obzir. Ako nemarni vozač namerava da nastavi da krši zakon, onda predstavlja opasnost po zajednicu. Pogrešno je osloboditi nekoga ko planira da nastavi ruganje zakonu.

Isto tako, Onaj koji je savršen obavezan je da uzme u obzir naš stav prema grehu pre nego što nas oslobodi od večite osude. On ne insistira na tome da nikada ne padnemo; jednostavno da želimo da nikada ne padnemo. Ne govorim o vašim delima ili bezgrešnosti, nego o stavu koji je Bogu od suštinskog značaja. Biblija taj stav naziva pokajanje (Biblijski stihovi) – promena srca po pitanju greha; voljnost da nas Bog izbavi iz greha. Uključuje veru u Boga, umesto u našu sopstvenu sposobnost po pitanju kontrole nad našim životom; stavljanje poverenja u njegove mudre i brižne zahteve umesto u naše sopstvene hirove. Možda nam deluje skoro nemoguće da uopšte želimo život oslobođen od greha, ali moramo makar želeti da nas Bog učini voljnim.

Zamislite da ste zatočeni u zgradi zahvaćenoj požarom. Vatrogasac čuje vaše prestrašeno vrištanje u poslednjem trenutku, probija se kroz plamenove i kreće da vas nosi ka bezbednosti. Ali vi se otimate. ‘Ne!’ govorite, ‘Ne želim da gorim, ali želim da ostanem ovde.’

‘Šta!’ zapanjen je vatrogasac, ‘Čitava zgrada samo što se nije raspala u vatri. Umrećeš ako smesta ne napustiš ovo mesto!’

Isto tako, ili dopuštamo Isusu da nas izbavi iz greha, ili ćemo umreti u svom grehu.

Suština greha je nepokornost. Prema tome, biti spašen od greha znači biti izbavljen od nepokornosti. Bez obzira na reči u vašoj molitvi, raj zna da ne možete želeti da vas Spasitelj izbavi od nepokornosti ako želite da ostanete nepokorni.

Čisto je licemerje tražiti od Boga da nas oslobodi od grehova koje mrzimo ako planiramo da ostanemo robovi grehova koje volimo. Prelako je ubediti sebe da je neki greh mali. Ne možemo prevariti Boga. Nažalost, često varamo sebe. Adamov greh apokaliptičnih posledica nije bio masovno ubistvo, ogavna perverzija ili obožavanje demona. Ipak, u Božijim očima, greh Adama i Eve bio je toliko odvratan da su morali biti zauvek isterani iz rajskog vrta, iako su vodili živote poštenije od života bilo kog sveca.

Svemogući čezne da nam podari svete želje i pobedu nad grehom, ali on nikada ne zloupotrebljava svoju moć forsiranjem ovih stvari nad nama protiv naše volje. Iako nikada ne bi priznali, mnogi ljudi žele da ostanu u svom omiljenom grehu više nego što žele oproštenje. Iako bi duboko ražalostilo Boga, istrunućemo u svakom grehu u kom svesno i namerno odaberemo da ostanemo (Biblijski stihovi). Ovo bi rezultovalo razdvajanjem našeg čitavog života od Boga.

Kao što ne možemo uzleteti mlaznjakom dok nam je nožni prst na asfaltu, tako ne možemo dopustiti Hristu da nas odvede u raj ako tvrdoglavo insistiramo na držanju dela sebe van njegove volje. Naš sopstveni trud nas nikada ne može podići, ali moramo dati saglasnost Hristovoj čežnji da uzdigne svaki deo nas od ovog sveta. Ovo nema nikakve veze sa našim sopstvenim moralnim naporima, već sa jednostavnim dopuštenjem Hristu da nas izbavi od greha koje volimo – dajući mu dozvolu da nam otme naše omiljene grehe.

Potresa me pomisao na masu ljudi koji su tragično promašili ovu poentu. Druga analogija će potvrditi njenu suštinu.

Opkoljeni ste morem greha. Beskrajni talasi sudaraju se sa strmim liticama. Niko ne može zauvek da se odupire dubinama vode. Mutne dubine vas zastrašuju, osim jednog dela. Pronašli ste mesto gde smrtonosne vode deluju predivno, talasi veličanstveno. Kako bilo ko može da shvati ozbiljno vaše krike za pomoć ako uživate dok se brčkate na tom mestu? Koja je poenta spašavanja nekoga ko je odlučan da skoči u dubine nakon svakog pokušaja da bude spašen? Niko ko je suicidalno posvećen grehu ne može biti spašen.

Kako Bog može da shvati ozbiljno vašu molbu da vaša kazna za greh bude otklonjena ako nemate želju da budete izbavljeni od ‘zadovoljstva’ koje greh naizgled pruža? Greh koji volite jednako je smrtonosan kao greh koji mrzite.

Ovo ne znači da morate otpočeti bezgrešan život da biste uživali u oproštenju. Okovani smo lancima greha. Samo ih Isus može slomiti. Ali, želite li to? Da li želite da zauvek budete oslobođeni svog omiljenog greha?

Svemogući nam daje dostojanstvo poštujući naše želje. Ako ne želimo da on bude naš Bog – da ima totalnu kontrolu nad našim životom – to ga boli i užasava, ali u svojoj nežnosti dozvoliće nam da se ponašamo kako želimo. Niko nije osetio jači i dublji bol odbačene ljubavi više od Boga.

Ne radi se o ‘delima’ – našim pokušajima da se ponašamo ispravno – nego o veri – poverenju u Božiju brižnu mudrost umesto pouzdanja u našu sopstvenu, zbog koje odustajemo od kontrole nad našim životom – pokušaja da sami sebi budemo bog – i dozvoljavamo Bogu da bude Bog našeg života.

Ne možete biti naterani da osećate ljubav prema nekome, niti naterani da iskreno želite čisto srce. Davalac je učinio sve što može. Sada je odluka na vama.

Iskrenom željom da budete izbavljeni od kazne i ‘zadovoljstva’ svakog greha i verom u oslobađajuću moć Isusove žrtve, vi Bogu dajete slobodu da čini ono što žarko želi – da isplati vaš dug pravdi i dodeli vam Hristovo moralno savršenstvo. To vas čini toliko nedužnim u njegovim očima da više ne morate biti odvojeni od njega. Tada možete započeti beskrajno zajedništvo sa najdivnijom Osobom u univerzumu.

Bog je poslao Jovana Krstitelja da pripremi put za Isusa. Srž njegove poruke bila je “Pokajte se, jer se bliži carstvo nebesko” (Matej 3:2). Prema Mateju 4:17, upravo ove reči sumiraju Isusovu poruku (Beleška).

Isusova primarna misija bila je da načini prorokovani novi zavet sa čovečanstvom, zapečaćen njegovom žrtvenom smrću. ‘Testament’ je drugi naziv za zavet. Odatle potiče izraz ‘poslednja volja i testament’ – izjava koja stupa na snagu tek nakon smrti osobe – a “sada živimo u novom zavetu.”

Pred svoju smrt, Isus je naglasio srž novog zaveta rekavši svojim učenicima da se fokusiraju upravo na ovo u njegov spomen:

1. Korinćanima 11:25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen. (takođe Luka 22:19-20; Matej 26:28; Marko 14:24)

Novi zavet znači da je želja za poštovanjem Božijih zapovesti božanski posejana u našim srcima.

Jezekilj 11:19-21 I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno, da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog.

Jezekilj 36:26-27 I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.

Jeremija 31:31-34 Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet, ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod. Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod. Metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod. I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati.

Jovan 14:15 Ako me ljubite, činićete što vam zapovedam.

Iskušenje povremeno može biti podmuklo snažno, čineći da greh deluje strašno privlačno. Ipak, ako ne želite da poštujete sve Božije zapovesti bez obzira na cenu, onda je moguće da još uvek niste iskusili čudo novog zaveta, i da ste u zabludi ako mislite da ste nanovorođeni ili ako pretpostavljate da se u Božijim očima razlikujete od pagana.

Odloženo pokajanje?

Znate koliko snažno je Isus napadao licemerje. On vidi pravo kroz prividno pokajanje – traženje oproštenja kada imate sve namere da nastavite da činite greh ako se ukaže prilika, ili ako ste zadovoljni što ste počinili neki greh, ili ako mislite da ste se izvukli sa nekom zlom spletkom. Pokajanje na samrtnoj postelji, iako je moguće, verovatno je dosta ređe nego što se pretpostavlja, jer osoba koja umire shvata da je život greha ionako završen. Osoba bi mogla da bude prilično zadovoljna što je grešila i da sada zamišlja da može imati najbolje od oba sveta – život greha na ovom svetu i večno zadovoljstvo u raju. Bog se ne može ismevati.

Svako ko planira da greši i ‘pokaje’ se kasnije nalazi se u zabludi. Iskreno pokajanje nikada ne može biti planirano jer nijedna iskrena osoba nikada ne bi pokušala takvo izrugivanje. Takva osoba se tetura na ivici večitog uništenja. Pronicljive oči sveznajućeg Gospoda razotkrivaju svaki trag licemerja. Ako je nečija žalost lažna, njegovo spasenje je takođe lažno.

Još srpskih hrišćanskih stranica od istog autora

Ne prodavati. © Autorska prava 1996-2000, 2008, 2019 Grentli Moris. Dopušteno kopirati u celosti ili delimično pod uslovom da: nije izmenjeno; ovaj pasus je prenesen u celosti; čitaocima nije naplaćeno i nije upotrebljeno na veb-stranici. Mnogo više saosećajnih, motivacionih, povremeno duhovitih, besplatnih dela dostupno na www.net-burst.com  Besplatno primiste, besplatno dajte. Za upotrebu van navedenih ograničenja konsultovati autora.